DRM – Digital Radio Mondiale – Dream Radio

January 14, 2012 2 comments

sdr

Slikovit primer iz DRM programa Dream Radio, radio stanica DRM RUVR 1B drugi program na fkrekvenciji 9764KHz koriscenjem ZMSDR radio prijemnika.
Odlicno se cuje, dobre propagacije, zanimljiv sadrzaj …

DRM RUVR 1B  je Ruska radio stanica koja u odredjenim terminima emituje radio program u DRM (Digital Radio Mondiale) formatu preko KT opsega na Srpskom jeziku. Nazalost, trenutno u Srbiji nema (komercijalnih) radio stanica koje emituju signal na kratkim talasima u DRM niti bilo kom drugom formatu.

Tehnika potrebna za emitovanje DRM signala je u ovom trenutku vrlo prosta i dostupa cak sta vise to je jedna te ista tehnika koja se koristi posljednjih nekoliko decenija samo malo “pametnije” iskoriscena. Vecina komercijalnih radio stanica koriste svoju postojecu (staru) opremu za emitovanje AM modulisanog signala na kratkim talasima ali uz DRM interface emituju i digitalni zvucni signal slusaocima kao u primeru sa slike.

Categories: Audio, SDR Tags: , , , , ,

SDR PA3FWM vs YU3MA

December 24, 2011 Leave a comment

Posle izmene koncepta koji sam predstavio u verziji V2.1 revizija 3 ZMSDR-a, prijem signala se drasticno poboljsao. Dodatni BPF fino podesen za 3.7MHz je uneo dodatno poboljsanje. Koliko je to sve dobro ispalo, mozete videti u prilozenoj slici gde uporedno prikazujem frekventni spektar oko 3.7MHz sa ZMSDR poredjen sa cuvenim DC SDR-om (websdr) od PA3FWM. Slika govori sama za sebe … 😉

Categories: SDR Tags: , , ,

ZMSDR v2.1 Revizija 3

December 11, 2011 Leave a comment

Unapredjena shema ZMSDR radio prijemnika sa USB kontrolom.

ZMSDR v2.1 Schematic PDF

Categories: SDR Tags: , , , ,

Slikovit pregled kondenzatora po vrsti-materijalu-nameni

December 9, 2011 Leave a comment

Prenosim tekst autora macolakg koji je postavljen na ES forumu …


Kondenzatori za SMPS aplikacije;

Svi (tj. bar vecina) znamo da kroz kondenzatore ne tece jednosmerna struja. Prilicno cesto dolazi do zabune, pogotovo kod neiskusnijih elektronicara, o pojmu jednosmerne struje. Taj pojam mozemo rasclaniti na dve vrste: Na “cistu” jednosmernu struju, odnosno struju nepromenljivog inteziteta u vremenu i struju koja tece u JEDNOM smeru a promenljivog je inteziteta.
Ova druga, koja je promenljivog inteziteta, radi jasnijeg shvatanja, se cesce (a i ispravnije) naziva pulsirajucom jednosmernom strujom. Prakticno, pulsirajuca jednosmerna struja je vid zbira jednosmerne i naizmenicne komponente struje, pri cemu naizmenicna komponenta nema dovoljan intezitet da promeni smer kretanja struje.

Svaka pulsirajuca struja, ma koliko male bile promene u njenom intenzitetu, tece kroz kondenzatore puneci i prazneci iste.

Kondenzatori (realni) nisu savrseno napravljeni. Osim kondenzatora, u njemu samom se nalazi i vise parazitnih, nezeljenih, elemenata. Najbitniji su ekvivalentna serijska otpornost (ESR), ekvivalentna serijska induktivnost (ESL), i sopstvena rezonantna ucestanost (f0)…

Ekvivalentna serijska otpornost ili ESR je skup svih tipova termogenih gubitaka (gubici u izolacijama i u otpornostima samih provodnih elemenata od kojih je doticni kondenzator gradjen) u kondenzatoru i predstavljena je kao otpornik serijski vezan sa kondenzatorom (najcesce tako, mada moze i kao paralelna optpornost), radi jednostavnije analize sklopa.

Ekvivalentna serijska induktivnost ili ESL je skup svih induktivnosti u kondenzatoru, predstavljen jednom zbirnom, radi jednostavnije analize.

Sopstvena rezonantna ucestanost ili f0 je ona pri kojoj kondenzator (idealni) sa sopstvenom serijskom induktivnoscu stupa u serijsku rezonansu, tj. to je ona ucestanost pri kojoj su reaktivni otpori idealnog konndenzatora i njegovog parazitnog induktiviteta jednaki.

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – — – – – – – – – – –

ESR, ESL i f0, nisu od znacaja ako struja ne tece kroz kondenzator, tj. ako je napon na njegovim krajevima konstantan.
Spoljno kolo (ono za koje je spojen kondenzator) ga “vidi” kao idealan kondenzator.
Medjutim, kada kroz kondenzator pocne teci struja, njegova “idealnost” opada srazmerno toj struji i srazmerno njenoj frekvenciji, sve dok se ne priblizi frekvenciji serijske rezonanse f0.
Na frekvenciji f0, kondenzator je upravo najbolji u svojoj ulozi, jer se reaktansa samog kondenzatora i njegove parazitne ESL ponistavaju zato sto su suprotnog karaktera. Jedina preostala, ometajuca komponenta je ESR, koju ne mozemo izbeci.

Presudjujuci faktor koji odredjuje granicu upotrebe jednog kondenzatora je njegova temperatura, koja zavisi od termogenih gubitaka u kondenzatoru, a koji rastu nelinearno sa prirastom frekvencije struje kroz njega i kvadratno sa prirastom velicine struje kroz njega.

Sama konstrukcija (gradja) odredjenih vrsta kondenzatora je obicno podredjena uslovima brze serijske proizvodnje.
Zato im se razlikuje cena i oblast namene…
Ne postoji kondenzator koji moze “pokriti” sve oblasti namene. Zato ih mozemo podeliti upravo po gradji i oblastima namene za koje su predisponirani u proizvodnji:
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Elektrolitski (aluminijumski i tantal, ima ih jos vrsta, ali ovo su najcese korisceni):
Po nameni:
– kao pomocna napajanja malene potrosnje, za podrsku memorija kod nestanka glavnog napajanja.
Predstavnici su “Gold cap.”, Super cap.” i sl.., a osobine su im da imaju jako veliki kapacitet i nisu sposobni za protok
vecih struja kroz njih, pogotovo ne za vise frekvencije (vrlo veliki ESR i ESL).

– multinamenski Al i Tantal Elko, kratkog radnog veka 1000-3000h, namenjeni za odredjivanje vremenskih
konstanti, kao sprezni kondenzatori i “lakse” filterske aplikacije, osrednji ESR i ESL, za niske ili
audiofrekventne opsege, jevtini i za niskozahtevne aplikacije, i to su oni koje NAJCESCE nalazimo po
prodavnicama elektronskog materijala.

– Elko za “teze” filterske aplikacije ili kao sprezni za vece struje, mali ESL i ESR, dugacak radni vek >5000h,
sposobni za vece struje i radne temperature, poznati kao low-ESR, znatno skuplji i teze nabavljivi…

– Elko za udarna praznjenja ili rezonantno-komutacione aplikacije, ultra niski ESR i ESL, veoma skupi,
specijalna izvedba sa mnogo uvodnih i prikljucnih mesta UNUTAR njega, veoma dugacak radni vek pri
visokim radnim temperaturama i enormnim strujama, ne retko sa elementima za forsirano hladjenje (voda,
vazduh ili siroke nalegajuce povrsine), namenjeni za industrijske flash lampe, pogon lasera, udarnih
generatora, CD punktovanje i sl. , tesko nabavljivi, orijentisani za industrijsku, vojnu ili aerokosmicku
upotrebu….

– Elko za dobru imitaciju kvaliteta, namenjeni za lep izgled u gepeku automobila, veoma skupi sa osrednjim
ESR i ESL prema deklarisanom kapacitetu, sposobni za osrednje struje i temperature, osnovna namena
je impresioniranje posmatraca i lako uzimanje novca kvazi audiofilima 🙂 priblizno pripadaju grupi
low-ESR, osim sa kategorijom cene.., najcesce se zapazaju na tuning-stiling predstavama…
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Blok kondenzatori (folijski, keramicki i jos puno toga, ne poseduju provodljive tecnosti u sebi)
Po nameni:
– multinamenski za sprezne i filterske namene manjih zahteva, predstavnici su papirni, uljno-papirni,
poliester-film(KT,MKS) i sl., pristojno mali ESR i ESL (ali za par redova velicina bolji od bilo kog Elko),
jevtini i lako nabavljivi.

– za vece struje pri nizim frekvencijama, polipropilen-film (KP) ili polipropilen-metalized-film(MKP)
kondenzatori, konstrukcije od namotanih folija, namenjeni za korekciju cos-fi, start motora ili pomeraj
faze kod istih, za radne ucestanosti reda neku stotinu Hz, mali ESR i los (veliki) ESL, vrlo prihvatljiva
cena, laka nabavka.

– ovi isti iz prethodne kategorije, prestampani zlatnim kaligrafskim slovima i bombasticnim imenima (sito-
stampa je mocna pojava :-), nahvaljeni po audiofilskim casopisima, sa istaknutim dobrim osobinama koje
uopste nisu od posebnog znacaja za audio, a nepomenutim osobinama koje su jesu od znacaja, veoma
skupi, namenjeni za lako premestanje novca iz dzepa audiofila u dzep proizvodjaca, najinteresantnija
osobina im je da izvorni proizvodjac (posto se konacni bavi samo sito-stampom) PRISTAJE da ustupi
konacnom proizvodjacu, nestampanu (blanko) seriju uz pristojnu novcanu nadoknadu (ponekad se moze
otkriti logo izvornog proizvodjaca UNUTAR kondenzatora kada ga rasturimo, a ja ih iz pristojnosti necu
pominjati :-), inace je pozeljno da fizicki budu sto veci …

– kondenzatori za vece struje i industrijsko-profesionalne namene (KP,MKP), oblast srednjih frekvencija
( (ovi bi vec trebalo da pripadaju prethodnoj kategoriji), viseslojna konstrukcija sa paralelnim spajanjem
listica unutar, maleni ESR i ESL.

– kondenzatori za velike impulsne struje, SMPS, snubber i rezonantne aplikacije, poznati kao power-
capacitors, cesto imaju po nekoliko izvoda (nozica) ili su trakasti i siroki, za srednje ucestanosti
(1MHz, polistirol (stirofleks) i cela paleta keramickih kondenzatora. Po
strujnoj sposobnosti ima ih u sirokom rasponu. Njima se u ovoj temi necemo posebno baviti, osim kod
nekih decoupling mera.

– High-power kondenzatori, sposobni za veoma velike struje reda stotina ampera/uF, ima ih za razne
opsege frekvencija, obicno imaju forsirano hladjenje (vazduh, voda, ulje, isparavanje inertnih gasova u
tecnom stanju i sl.), ne doticu ovu temu, pa cemo samo navesti njihovo postojanje i osnovne osobine,
ekstremno mali ESR, ESL prema frekventom opsegu, izuzetno skupi i kvalitetni, gradja orijentisana ka
uspesnom odvodjenju toplote iz njih…

Toliko za sada. Nastavak sledi…
Pozdrav


http://www.oe1ira.at/hc/hammarcapac.html

ES Forum:  Slikovit pregled kondenzatora po vrsti-materijalu-nameni

Categories: Uncategorized Tags: , ,

PCB prototip za ZMSDR v2

November 9, 2011 Leave a comment

Prvi prototip PCB za ZMSDR v2 sa SMD komponentama. PCB ne sadrzi lokalni oscilator i USB kontroler.
Materijal za PCB: 1mm Laminat CEM-3 PTF JEDNOSTRAN
Tehnika izrade PCB: Laser printer + Laminator

Napomena: PCB na slici nije u potpunosti skopljena..

Categories: SDR Tags: , , ,

ZMSDR v2 Elektricna shema i source code

October 29, 2011 Leave a comment

Shema

Kompletna shema ZMSDR radio prijemnika sa USB kontrolom.


ZMSDR Schematic PDF

SVN Source code

Radna verzija (beta) USB kontrolnog programa za OS X i PIC18F2550 firmware dostupna preko SVN.

http://sourceforge.net/projects/usbpicsi570/

Categories: SDR Tags: , , , , ,

HQ modifikacija za TDA7294 – HiFi Audio Amplifier 5Hz – 200Khz

October 23, 2011 1 comment

Kao mali odmor od SDR-a (verzija 2 uskoro), uzeo sam da napravim simpatican audio pojacivac baziran na ST-ovom IC TDA7294. Ovaj IC po specifikaciji ima jako dobre karakteristike i veliku izlaznu snagu od cak 100W. Naznacena snaga se odnosi na “muzicku snagu” dok je realna RMS snaga oko 50W sa THD < 0.1%. Sve u svemu podosta snage za jedan IC sto je fino ako zelite da napravite bas dobar audio pojacivac za kucnu upotrebu. Ovaj tekst opisuje kako modifikovati originalnu shemu u svrhu dobijanja jos boljih karakteristika.

Pojacivacki modul je skopljen po specificnoj shemi (iskreno nigde nisam video takvu implementaciju) koju mi je predlozio “veliki mag” za elektroniku i moj kolega Macola (KG). Posto ovaj IC predstavlja jedan snazni operacioni pojacivac, shema je koncipirana da tako i radi tj kao DC pojacivac sto znaci da radi od 0Hz i prakticno do nekih 200KHz sto je vise nego dovoljno za kvalitetno audio pojacalo. Obizrom da radi kao DC pojacivac, ovako modifikovana shema moze da se koristi i kao npr driver za jednosmerne motore kod CNC i slicnih masina. Posto ipak pravimo audio pojacivac, ulazni signal je doveden preko “velikog” blok (nikako elektrolit) kondenzatora od 4,7µF/63V cime smo prakticno odeskli donji frekventni opseg da pocinje od nekih 5Hz. Ovo je i dalje jako dobar paramater koji ce kao rezultat da proizvede veoma prijatan bass u zvucnicima.

Glavna modifikacija sheme (pricamo o modifikaciji osnovne sheme iz data sheet-a za ovaj IC na prvoj strani) se svodi na to da je  C2 elektrolit izbacen i umesto R2 680Ω otpornika sa invertujuceg ulaza (nozica 2) postavljen 1KΩ prema masi. C2/R2 su u osnovnoj shemi sluzili da se oslobodimo DC offseta na izlazu. Obzirom da elektrolitski kondenzatori sami po sebi nisu savrseni tj i oni pate kao akumulatorkse baterije od tkz “memorijskog” efekta (pojava koja se javlja kada npr ispraznite totalno elektrolit i posle nekog vremena na njemu se opet pojavi potencijal), ukljanjanjem ovog kondenzatora smo postigli za nekoliko decimala bolju totalnu harmonicku distorziju (THD) pri maloj snazi.

Kao “side efekat” ove modifikacije, postoji opasnost da se na izlazu pojavi jednosmerni napon (zbog pada napona na samim provodnicima usled prolaska struje mirovanja) sto moze biti veoma opasno za zvucnike. Da bi resili i ovaj problem, primenjen je metod razvodjenja mase po principu “zvezde” (inace stara “caka” kod audio pojacivaca). Ovo prakticno znaci da se SVE mase koje su potrebne za IC i ostale R/C komponente (oko 10-ak zica) razvode kao POSEBNE zice i na kraju spojene/zaletovane BUKVALNO u jednu jedinu tacku. Zice za masu koje idu ka IC/R/C mogu da budu relativno manjeg preseka (ja sam koristio zicu iz UTP kabla), dok je za masu od zvucnika, izlaz iz IC, srednji izvod od transformatora i samo napajenje IC-a potreban veci presek (reda 1mm i vise). Takodje, +/- zice za IC se sa druge strane trebaju zaletovati opet BUKBALNO na izvode ispravljackih elektrolita. Na ovaj nacin smo anulirali pad napona na samim provodnicima (verujte mi nije bezazlen ako se ovako ne radi), smanjili eventualne probleme oko “brujanja” i obezbedili “skoro apsolutni” nulti potencial na invertujucim/ne-invertujucim ulazima IC-a. Rezultat ovakvog pristupa je DC offset na izlazu iz pojacivaca od svega nekoliko mili volti.

Sledecih par modifikacija se svodi na “smirivanje” pojacivaca tj zastita od samo-oscilovanja. U ovu svrhu se paralelno postavlja kondenzator od 100pF zaletovan na same cinch ulazne konektore. Takodje je potrebno postaviti prigusnicu izmedju izlaza od IC nozica 14 i samog zvucnika. Prigusnica se pravi sa zicom preseka 1mm, 10 zavoja, namotanih na telu otpornika 10Ω/2W.

Posto sam pravio prakticno “slave” pojacalo, funkcija za MUTE i STAND-BY mi nisu bile potrebne tako da sam R4 i R5 ulazne krajeve spojio na “logicku jedinicu”. Originalna dokumentacija je malo zbunjujuca vezano za maksimalni ulazni napon ovih izvoda pa nisam hteo da rizikujem i logicku jedinicu sam napravio sa zener diodom 4.7V spojenu redno preko otpornika 2.2KΩ 2W na +Vs.

Sto se tice hladjenja, i tu sam naprvio malu modifikaciju. Konkretno, nisam koristio predvidjenu rupicu za pricvrscivanje IC-a na hladnjak, nego sam urezao dve rupe u telo hladnjaka i metalnom plocicom preko IC-a snazno pricvrstio. Posto je neophodno da se metalno telo IC-a izoluje od mase (na telu je -Vs) neophodno je koristiti liskun izolator i to sve “podmazati” termo provodnom pastom. Kao sto se moze videti na slici, iskorisceni su hladnjaci od starih Atlon procesora. Ja nisam koristio ventilatore (tako sam dimenzionisao snagu) ali za vece snage su verovatno potrebni. Dodatno za takve ventilatore bi trebalo obezbediti 12V napajanje (dodatni izvodi na glavnom transformatoru) i eventualno mali termo regulacioni sklop (da ne proizvode buku i skupljaju prasinu pri malom opterecenju).

Za isprvljac su korisceni 2 x 10.000µF/63V i grez od 25A. Grez jeste malo predimenzionisan (bio je neznatno skuplji od 5A-skog) ali se zato moze mnogo lakse ohladiti. Transformator u mom slucaju je 100VA sa 2 x 22V/ 2.27A u sekundaru. Sa ovakvim  transformatorm se dobija +/- 30V jednosmernog napona.

I na kraju sta da vam kazem, pojacalce radi fantasticno! :). Probao sam ga na raznim zvucnim kutijama, izmedju ostalog i na veoma “indukciono teskim” 4Ω EV kutijama od 800W (profi zvucnici za razglas) i do nivoa snage za koji sam projektovao pojacalo, radi veoma cisto sto ukazuje na veliki dumping faktor ovakvog pojacivaca. Shum mirovanja kao ni brujanja skoro da nema.

Originalna dokumentacija za TDA7294 sa ne-modifikovanom shemom ovde.

[es] forum tema u vezi ove modifikacije ovde.

PDF verzija sheme macola-hq-mods-tda7294.pdf

73 de YU3MA

Categories: Audio Tags: , , ,

ZMSDR – Elektricna shema

October 3, 2011 Leave a comment

Prva radna verzija sheme za ZMSDR radio prijemnik bez lokalnog oscilatora.

 Software Defined Radio by YU3MA

ZMSDR Schematic PDF

Categories: SDR Tags: ,

USB PIC18F2550 kontroler za Si570

September 19, 2011 Leave a comment

Kratak update na temu oko SDR, uspeo sam da povezem StartUSB modul od MikroElektronike baziranom na PIC18F2550 sa Silicon Labs Si570 programibilnim oscilatorom.

Ovaj zahvat je na izgled bio relativno prost ali se ispostavilo da je prilicno komplikovan. Hardware je sam po sebi prost, jedino za delove je bilo malo povuci-potegni, ali pokvareni ADSL modem je imao tacno ono sto mi je falilo :). Ovde pre svega mislim na 3.3V regulator, SMD MOS-FET tranzistori za konvertor naponskog nivoa I2C komunikacije i minijaturni razdvojni VF transformator, jer sam (naravno) imao problema sa masom od USB koja je upala u krug (preko zvucne kartice) i pravila ogromnje smetnje samom prijemniku. Za tranzistore i trafo sam se vodio logikom, “jel lici?”, “daj” 🙂

Evo slike kako sam ja to sklopio …

Vezano za software, moram napomenuti da je ovo prvi put da radim sa USB tako da mi nije bilo ni malo lako da pohvatam sta i kako radi. Na svu tu muka, morao sam da napisem software za PIC (firmware) i dodatno program za host PC (driver) pod OS X. Ovde mi je veliku pomoc pruzio SpaleKG kome se ovom prilikom zahvaljujem.

Elem, posle vise dana eksperimentisanja, uspeo sam da napisem oba software-a. Naravno, to je daleko (funkcionalno) od onoga sto sam planirao, ali sam zadovoljan da je to uopste proradilo. Kompletna postavka radi i mogu da dvosmerno kominiciram PC <> PIC <> Si570.

Firmware je pisan u MikroE PIC Basic PRO dok je host deo pisan u konzolnom C++ (kompajliran sa Apple XCode)  koriscenjem HID API biblioteke.

To bi bilo ukratko … Novi detalji slede …

73 YU3MA

Categories: SDR

Kako napuniti akumulator za automobil sa punjacem od Netbook!

August 14, 2011 Leave a comment

DOPUNA: Zbog velikog interesovanja za ovaj clanak u ovim ledenim zimskim danima kada vecina vozaca ima problema sa akumolatorskim baterijama u svojim automobilima, postavljen je drugi deo ovog clanka sa novim i korisnim informacijama. 

Stigli ste na vasu omiljenu destinaciju na moru sa sopstvenim automobilom. Dug put, vrucina, umor, samo da izadjete iz auta i smestite se u neku hladovinu … I trenutak nepaznje … ostavili ste upaljeno svetlo na automobilu …

Sutradan ste hteli da preparkirate auto … ali cvrc … aukumulator je skroz prazan … i sta sad covek da radi 😦 …

Ovaj tekst opisuje kako pomocu punjaca / ispravljaca za netbook (ili notebook) uspesno napuniti olovni akumulator za automobil (nadam se da ste poneli svoj omiljeni racunar sa sobom)! Minimalno znanje oko struje / elektronike je neophodno! Naravno, ne preuzimam nikakvu odgovornost koriscenjem ove metode! Meni je pomoglo ….

Za ovu improvizaciju su vam potrebne sledece komponente:

– Punjac od netbook koji daje 18-22V napona i bar 2A jednosmerne struje (pogledati deklaraciju na punjacu)
– Rezervna halogena sijalica od fara 12V 55W (ona sa usicama za prikljucak)
– 1 metar licnaste zice ili duze, preseka 0.5mm ili deblje

Posto je NEOPHODNO ograniciti struju koja se izvlaci iz punjaca za racunar, spomenuta sijalica ce nam posluziti u tu svrhu. Bez sijalice koja ogranicava struju, punjac bi verovatno pregoreo istog trenutka nakon prikljucivanja.

Povezivanje

Pre svega, ustanoviti polaritet (+ / -) na konektoru punjaca. Na samom punjacu ili kod uticnice na racunaru je oznacen polaritet. U vecini slucajeva je spoljni / prsten negativni (minus) vod. Unutrasnji deo uticnice je dakle pozitivni (plus) vod.

Licnastu zicu iseci na 3 parceta. Jednim parcetom zice povezati minus (-) vod od konektora punjaca sa minus klemom akumulatora. Zice uvezati i pritegnuti (uvijanjem) sto jace kako bi se dobio sto bolji kontakt.

Pozitivni vod se treba spojiti REDNO preko sijalice. Dakle, jedno parce zice iskoristiti za povezivanje od unutrasnjeg dela kleme punjaca sa jednim krajem sijalice. Drugo parce zice iskoristiti za povezivanje drugog prikljucka sijalice sa plus klemom akumulatora. I to je to!

Pre pustanja u pogon, DOBRO PROVERITI sve spojeve i dobro obratiti paznjnu da ne dodje do prespajanja zica aka kratak-spoj! Eventualno lepljivom trakom (ili flasterom) dodatno izolovati sve spojeve.

Punjenje

Posto koristimo dosta slabiji punjac nego sto je potrebno, vreme punjenja moze biti relativno veliko.
Ukratko, racun za potrebno vreme punjenja se svodi na sledece:
– Recimo da imamo potpuno prazan akumulator od 55Ah
– Struja punjenja (u najboljim uslovima) moze biti oko 2A
– Standardno punjenje akumulatora se svodi na punjenje strujom od 1/10 naznacenog kapaciteta (dakle 5.5A) tokom 14 sati
– U nasem slucaju punimo 2.75 puta manjom strujom (5.5 / 2) sto znaci da toliko vremena duze moramo da punimo , dakle 2.75 * 14h = 38.5h

Izracunato vreme je okvirno i naravno zavisi od raznih faktora, koliko je stvarno ispraznjen akumulator, kolika je stvarna struja punjenja, itd…
Jedan od pouzdanih metoda da se utvrdi kada je  punjenje pri kraju je da se “poslusa” akumulator! Tacnije, kada je akumulator na punjacu i skoro pun, iz akumulatora pocinje da se cuje brckanje tecnosti tj pocinju da se stvaraju mehurici sa vazduhom sto je siguran znak da je akumulator pun. U ovakvom stanju akumulator ne drzati duze od 15 minuta na punjacu.

Tokom punjenja, prikljucena sijalica ce menjati intezitet. U svakom slucaju sijalica mora da svetli sto je znak da kroz kolo prolazi struja i samim tim se akumulator puni. U pocetku ce sijalica imati jaci intenzitet (jer je veci pad naponja na njoj) i tokom vremena ce slabiti.

Napomena: Zbog potencialno veceg opterecenja samog punjaca nego sto je predvidjeno, punjac se moze poceti grejati vise nego sto je to uobicajeno. U tim slucajevima koristiti metalne posude ili neke druge metode kako bi sto vise ohladili sam punjac i izbeghli njegovo pregrevanje.

To bi bilo to! Mene je ova “fora” spasla zivaca i novca 🙂 Nadam se da necete imati potrebe za ovim ali ako zatreba nije lose znati …

Categories: Uncategorized Tags: ,